Potezanje za rep

Još jedna priča iz vrimena kada smo si mačke i ja međusobno nanosili fizičku bol. Ja sam bio dite pa nisam bio svjestan šta radim a mačke nisu bile svjesne zato jer su mačke. Nisam bio svjestan da se mačke ne mogu jesti. Tj. ovisi koga pitate, ali kod nas ne.

Iz nekog razloga mi je bilo zabavno držati mačku za rep i promatrati kako ona pokušava otrčati. A ne može otrčati jer ju ja držim za rep pa onda proklizuje šapama. Govorio bih da “šlajfa”.

To je bio blaži oblik nanošenja boli. Teži oblik je bio hvatanje mačke za rep, podizanje u zrak i promatranje kako “šlajfa” u zraku. Danas mi je žao što sam to radio, koliko god su me moji kažnjavali zbog toga, nije palilo. Bijah vragolasto i nedokazno dite. Ali jebi ga, tada nisam razumio koliko to može biti opasno za mačku. No, to nije dugo trajalo. Tada sam imao možda 4-5 godina, baš sam bio jako mlad. Vrlo brzo sam shvatio da to nije dobro pa sam prestao. Ako zanemarimo sve ono loše vezano za ovakvo ponašanje, izgledalo je simpatično. Simpatično u kontekstu da se malo dite ko debil igra sa slatkom mačkom. Valjda… Ili se možda samo suptilno opravdavam. Ne znam.


Ako ćemo o opravdavanju, onra pročitajte kako sam Spasio mački život prvi put i Kako sam spasio drugi put.




0 views0 comments

Recent Posts

See All