1. HR: Rodila se ljubav

Svatko tko voli mačke ima svoje razloge za to. Ali mislim da nitko nema ovako specifičan razlog kao što ga ja imam.

Živio sam na selu, nismo imali puno životinja. Nikada krave, ovce i tako, kokoši 2-3 puta u životu. Ali smo redovno imali mačke i svinje. Svinje za hranu, mice za uživanje i za lovljenje miševa. Iako sam ja mislio da se i mice mogu jesti. Mice su živile na seoskom prostranstvu, imale su punu slobodu raditi što god žele, ići di god žele, kada god žele. Ali nisu smile ulaziti u kuću.

Jednu večer, sestra i ja smo otišli spavati u tada zajedničku sobu. Krevet na kat, ja sam spavao doli a ona gori. Utonuo sam u svoje dičije snove, ne sićam se što sam sanjao, nije ni bitno. Ali dobro se sićam da sam ujutro, ono kada više ne spavate čvrsto nego ste u polusnu, osjetio na sebi neku čudnu toplinu i težinu. I nije bila raspoređena po cilom tijelu nego po specifičnim lokacijama. Dobro se sićam da mi je to tada bilo jako čudno, u tom trenutku nisam znao kako bih to definirao, u tom trenutku sam zapravo ignorirao da postoji nešto čudno. Onako u polusnu sam jednostavno ignorirao.

Kada sam odlučio da mi je konačno dosta spavanja i izležavanja, promeškoljio sam se po krevetu, istegnuo, otvorio oči prvo ugledavši drvene daske iznad sebe. Tada, budan, sam osvijestio u svojoj glavi da mi je nešto čudno. Nešto što ne mogu definirati. Ta težina i neki čudni, prigušeni zvukovi.

Sićam se, brzo sam podigao glavu i tada se dogodio jedan o meni najdražih trenutaka u životu. Vidio kako pored mene, na meni, ispred mene, iza mene, leže naše mice, spavaju i zadovoljno predu. Na prsima, na nogama, s moje lijeve strane, na trbuhu. Oduševio sam se. Tada sam shvatio odakle potječe ta čudna težina, toplina i taj čudni zvuk. Čudni zvuk je bilo predanje. Počeo sam urlati i zvati mater da dođe vidit.

Sićam se da je to izgledalo otprilike ovako:

Ja: Mateeeeeeeeeeeer!

Ja: Mateeeeeeeeeeer!

Mater: Šta je?

Ja: Dođiiiiiiiiiiiiii!

Mater: Šta je bilo?

Ja: Dođi vidit nešto!

Mater: Šta?

Ja: Dođi vidit ćeeeeeeeeš!

Mater: Šta ću vidit, reci više!

Ja: Dođi pa ćeš vidiiiiiiiit!

Mater je dotrčala u strahu, ne znajući zbog čega urlam, što je to tako tajnovito pa ne smim reći.

Iako je pravilo bilo da mačke nemaju pravo boravka u kući, mater ih ipak nije odmah istjerala vani. Ostavila ih je neko vrime na miru, tako da uživam s njima. Upravo zbog te činjenice da mačke ne smiju ulaziti u kuću je moje oduševljenje bilo daleko veće. Jer dogodilo se nešto što nikako ne bih mogao očekivati.

Drugi dio oduševljenja spada na činjenicu da su sve mice odlučile leći kod mene, što su odlučile da se kraj mene osjećaju ugodno, udobno i sigurno i da tu i one žele spavati. To sam protumačio kao čin prijateljstva, povjerenja, ljubavi. I tu se rodila ljubav. Obostrana. Koja traje još uvijek. Iako je ponekad znala biti bolna, to sam pisao ovdje - potezanje za rep i ovdje - mačka na vješalima.

Mogao bih još nekoliko sitnica dodati na ovu priču, ali neću sada. Napisati ću to u drugome dijelu. Rado bih ja to sve stavio sve u jedan tekst, ali ovi kod kojih bih trebao dobiti monetizaciju me maltretiraju, oće što više tekstova, da ne objašnjavam sada…



78 views0 comments
  • Facebook
  • Instagram